Navigation

The Cotter's Saturday Night

Сельский субботний вечер в Шотландии

Robert Burns


Роберт Бёрнс

В переводе Козлова Ивана Ивановича

Robert Burns - Роберт Бёрнс
25 января 1759 – 21 июля 1796

The Cotter's Saturday Night
Inscribed to Robert Aiken, Esq., of Ayr. (1785)
Сельский субботний вечер в Шотландии
Вольное подражание Р. Борнсу
 Let not Ambition mock their useful toil,
 Their homely joys, and destiny obscure;
 Nor Grandeur hear, with a disdainful smile,
 The short and simple annals of the Poor.
                                                 Gray.
 [ Пусть Честолюбие не насмехается над их полезным
 трудом, над их скромными радостями, незаметной судьбой,
 пусть Величие не внимает с презрительной улыбкой
 кратким и простым летописям жизни бедняков.
                                                       Грей. ]
            Ал. Ан. B...ковой

Была пора - луч ясный в ней сиял,
Я сердцем жил, я радостью дышал,
И жизнь моя играючи летела.
Те дни прошли; одета черной мглой,
В моих очах природа потемнела;
Кругом гроза; но ты была со мной,
Моя судьба душой твоей светлела;
Мне заменил твой дружеский привет
Обман надежд и блеск (веселых лет;
Забылось всё. - Как пленники к неволе,
Привыкнул я к моей угрюмой доле;
Она - скажу ль - мне сделалась мила:
Меня с тобой она, мой друг, свела,
И, может быть, недаром мы узнали,
Как много есть прекрасного в печали!
Теперь с тобой надолго разлучен;
Но дружбою, но памятью твоею
Как воздухом душистым окружен;
Я чувствовать и думать не умел,
Чтоб чувств и дум с тобой не разделять.
Стеснен ли дух от мрачных впечатлений,
Горит ли он в порывах вдохновений -
Могу ль тебя, могу ль не вспоминать?
В уме моем ты мыслию высокой,
Ты в нежности и тайной, и глубокой
Душевных чувств, и ты ж в моих очах
Как яркая звезда на темных небесах.

Я ждал ее, я мчался к ней душою,
Я для нее сквозь слезы песни пел,
Я пел, - она... была уж не земною;
Звук томных струн, он к ней не долетел;
Тиха ее далекая могила;
Душа светла в надзвездной стороне;
Но сердце тех, кого она любила...
Святая тень! молися обо мне... 
               I
 
My lov'd, my honour'd, much respected friend!
No mercenary bard his homage pays;
With honest pride, I scorn each selfish end,
My dearest meed, a friend's esteem and praise:
To you I sing, in simple Scottish lays,
The lowly train in life's sequester'd scene,
The native feelings strong, the guileless ways,
What Aiken in a cottage would have been;
Ah! tho' his worth unknown, far happier there I ween!
               II

November chill blaws loud wi' angry sugh;
The short'ning winter-day is near a close;
The miry beasts retreating frae the pleugh;
The black'ning trains o' craws to their repose:
The toil-worn Cotter frae his labour goes,—
This night his weekly moil is at an end,
Collects his spades, his mattocks, and his hoes,
Hoping the morn in ease and rest to spend,
And weary, o'er the moor, his course does hameward bend.
               1

Ноябрь шумит; в полях метель и вьюга;
Ненастный день стал меркнуть за горой;
Уж отпряжен усталый бык от плуга,
И весь в пыли он тащится домой.
Поселянин скорей спешит с работы;
С неделею окончены заботы;
Его соха, и лом, и борона,
И сбруя вся в порядке убрана;
Он веселит свое воображенье,
Что радостно начнется воскресенье;
И чрез лесок в уютный домик свой
Идет к семье на отдых и покой.
               III

At length his lonely cot appears in view,
Beneath the shelter of an aged tree;
Th' expectant wee-things, toddlin, stacher through
To meet their dead, wi' flichterin noise and glee.
His wee bit ingle, blinkin bonilie,
His clean hearth-stane, his thrifty wifie's smile,
The lisping infant, prattling on his knee,
Does a' his weary kiaugh and care beguile,
And makes him quite forget his labour and his toil.
               2

И на холме, дубами осененный,
Уж видит он приют уединенный;
Уже детьми он шумно окружен -
Обнять отца бегут со всех сторон.
Приветен вид его родимой сени;
Манят к себе трескучий огонек;
Как чисто всё, плита и очажок!
Залепетав, сын младший на колени
К нему вскочил, и, с важностью скромна,
Подсела к ним радушная жена;
Кругом себя бросая взор веселый,
Покоен, рад, забыл он труд тяжелый.
               IV

Belyve, the elder bairns come drapping in,
At service out, amang the farmers roun';
Some ca' the pleugh, some herd, some tentie rin
A cannie errand to a neibor town:
Their eldest hope, their Jenny, woman-grown,
In youthfu' bloom-love sparkling in her e'e —
Comes hame, perhaps to shew a braw new gown,
Or deposite her sair-won penny-fee,
To help her parents dear, if they in hardship be.
               3

Меж тем пошла забота у детей:
Кто прячет плуг, кто стадо загоняет;
Обдумав всё, один из них скорей
В соседнее местечко посылает
Тихонько весть - и Дженни к ним бежит,
Надежда их, уж девушка большая,
Мила, свежа, как роза полевая,
У ней в очах любовь так и горит.
Смеется мать, отец не наглядится;
Как рада их к груди она прижать,
И рада им наряд свой показать,
И деньгами готова поделиться:
У той швеи, к которой отдана,
Своим трудом достала их она.
               V

With joy unfeign'd, brothers and sisters meet,
And each for other's weelfare kindly speirs:
The social hours, swift-wing'd, unnotic'd fleet:
Each tells the uncos that he sees or hears.
The parents, partial, eye their hopeful years;
Anticipation forward points the view;
The mother, wi' her needle and her shears,
Gars auld claes look amaist as weel's the new;
The father mixes a' wi' admonition due.
               4

Родные все друг о друге приветно
Хотят узнать; семейный сладкий час
Веселье мчит в беседах незаметно:
То спор, то смех, и каждый свой рассказ
О том, где был, что видел, начинает;
Один начнет, другой перебивает;
А муж с женой-с детей не сводят глаз,
И речь начать, и дать совет готовы.
Хозяйка-мать, взяв ножницы с иглой,
Из лоскутков малюткам шьет обновы;
Отец молчит, но, помня долг святой,
Уж занят он их будущей судьбой.
               VI

Their master's and their mistress' command,
The younkers a' are warned to obey;
And mind their labours wi' an eydent hand,
And ne'er, tho' out o' sight, to jauk or play;
"And O! be sure to fear the Lord alway,
And mind your duty, duly, morn and night;
Lest in temptation's path ye gang astray,
Implore His counsel and assisting might:
They never sought in vain that sought the Lord aright."
               5

Что мать с отцом велят повиноваться,
Радушно жить и помнить божий страх,
От нужд искать убежища в трудах,
И день и ночь порочных дум чуждаться,
Правдиву быть на деле и в речах -
Он вкоренял от детства в их умах;
Он говорил: "К прекрасному дорога
У всех одна - творца о всем молить,
Не делать зла, добро всегда творить;
С тем будет бог, кто сердцем ищет бога".
               VII

But hark! a rap comes gently to the door;
Jenny, wha kens the meaning o' the same,
Tells how a neibor lad came o'er the moor,
To do some errands, and convoy her hame.
The wily mother sees the conscious flame
Sparkle in Jenny's e'e, and flush her cheek;
With heart-struck anxious care, enquires his name,
While Jenny hafflins is afraid to speak;
Weel-pleased the mother hears, it's nae wild, worthless rake.
               6

Но кто стучит тихонько у ворот?
Дивятся все, а Дженни узнает;
Дрожит как лист, едва промолвит слово:
"То, верно, сын соседа городского;
Его отец в село к нам посылал,
И он меня чрез поле провожал".
В раздумье мать; как делу быть, не знает,
Глядит на дочь и молча замечает,
Как вдруг любовь зажглась в ее глазах
И вспыхнула румянцем на щеках;
И мать спросить у дочери робеет,
Кто новый гость; а та дохнуть не смеет.
Но страх прошел; ответ был не худой:
Не из бродяг сосед их молодой.
               VIII

Wi' kindly welcome, Jenny brings him ben;
A strappin youth, he takes the mother's eye;
Blythe Jenny sees the visit's no ill ta'en;
The father cracks of horses, pleughs, and kye.
The youngster's artless heart o'erflows wi' joy,
But blate an' laithfu', scarce can weel behave;
The mother, wi' a woman's wiles, can spy
What makes the youth sae bashfu' and sae grave,
Weel-pleas'd to think her bairn's respected like the lave.
               7

И юноша красивый, статный входит,
И взор родных на гостя устремлен,
И Дженни к ним, стыдясь, его подводит,
И любо ей, что дружно принят он.
С ним речь завел хозяин говорливый,
Каков посев, о стаде, о конях.
Надежды луч горит в младых сердцах;
Но милый гость застенчив: торопливый,
Не знает он, что делать, что сказать.
Смекнула всё догадливая мать:
Нет, видно, дочь себя не уронила;
Девичью спесь, как должно, сохранила.
               IX

O happy love! where love like this is found:
O heart-felt raptures! bliss beyond compare!
I've paced much this weary, mortal round,
And sage experience bids me this declare,—
"If Heaven a draught of heavenly pleasure spare—
One cordial in this melancholy vale,
'Tis when a youthful, loving, modest pair
In other'sarms, breathe out the tender tale,
Beneath the milk-white thorn that scents the evening gale."
               8

Любовь, любовь! живой восторг сердец,
Твой чистый жар всем радостям венец.
Уже давно я, путник неизвестный,
Чрез скучный мир печально прохожу;
Но долг велит, и правду я скажу;
В долине слез отрадою небесной
Одна любовь; нет радости другой!
Вот наших дней минуты золотые:
Когда одни, вечернею порой,
Стыдливые, любовники младые,
В тени дерев, сидят рука с рукой;
Их взор горит весельем и тоской,
На их устах привет и ропот нежный;
А вкруг цветет шиповник белоснежный,
И тихо к ним склоняется кусток,
И веет им душисты! ветерок.
               X

Is there, in human form, that bears a heart,
A wretch! a villain! lost to love and truth!
That can, with studied, sly, ensnaring art,
Betray sweet Jenny's unsuspecting youth?
Curse on his perjur'd arts! dissembling smooth!
Are honour, virtue, conscience, all exil'd?
Is there no pity, no relenting ruth,
Points to the parents fondling o'er their child?
Then paints the ruin'd maid, and their distraction wild?
               9

И где же, где найдется тот несчастный,
Злодей без чувств, кто б Дженни изменил,
В холодный яд обманом превратил
Мечту души невинной и прекрасной!
Как нарушать святое на земли,
Любовь и мир доверчивой семьи!
Взгляните там - вот жертва обольщенья:
Она не ждет, не хочет утешенья;
Таясь от всех, уныла и бледна,
Во цвете лет рассудка лишена,
Как меж могил огни осенней ночи,
Так мрачные ее сверкают очи;
Рыдает мать, зачем она в живых;
Отец клянет позор власов седых...
               XI

But now the supper crowns their simple board,
The halesome parritch, chief of Scotia's food;
The sowp their only hawkie does afford,
That, 'yont the hallan snugly chows her cood:
The dame brings forth, in complimental mood,
To grace the lad, her weel-hain'd kebbuck, fell;
And aft he's prest, and aft he ca's it guid:
The frugal wifie, garrulous, will tell
How t'was a towmond auld, sin' lint was i' the bell.
               10

Но ужин ждет - похлебка, дичь готовы,
Принесены творог и молоко,
Обычный дар любимой их коровы,
Да и сама она недалеко,
Пришла с двора - и голову с рогами
Просунула тихонько меж досками,
И сена клок заботливо жует.
Хозяйка-мать то сядет, то уйдет,
О юноше хлопочет прихотливо,
И сочный сыр пред ним уже стоит,
И пенится некупленное пиво;
Он хвалит всё, за всё благодарит,
Узнав о том с подробностью большою,
Как делан сыр хозяйкою самою
И что ему тогда лишь минет год,
Как желтый лен в полях цвести начнет.
               XII

The cheerfu' supper done, wi' serious face,
They, round the ingle, form a circle wide;
The sire turns o'er, with patriarchal grace,
The big ha'bible, ance his father's pride:
His bonnet rev'rently is laid aside,
His lyart haffets wearing thin and bare;
Those strains that once did sweet in Zion glide,
He wales a portion with judicious care;
And "Let us worship God!" he says with solemn air.
               11

Довольны все. От добрых слов вкуснее,
Уже дошел их ужин до конца,
И старец встал; кругом огня теснее
Садятся все, но тише и важнее,
И Библия покойного отца,
Бесценное наследство родовое,
Положена пред старцем на столе;
Он обнажил чело полвековое,
И волосы, рядами на челе
Приглажены к вискам его, белели;
И те стихи заметил он в псалмах,
Которые хотел, чтоб дети пели;
Потом сказал с слезами на очах:
"Помолимся подателю всех благ!"
               XIII

They chant their artless notes in simple guise,
They tune their hearts, by far the noblest aim;
Perhaps Dundee's wild-warbling measures rise;
Or plaintive Martyrs, worthy of the name;
Or noble Elgin beets the heaven-ward flame;
The sweetest far of Scotia's holy lays:
Compar'd with these, Italian trills are tame;
The tickl'd ears no heart-felt raptures raise;
Nae unison hae they with our Creator's praise.
               12

Они поют. Сердечные, простые,
В один напев слилися голоса;
И звуки те шотландских гор родные,
И вера их несет на небеса.
В святую брань так мученики пели,
И, может быть, стремясь к высокой цели,
Наш Джон Граам и смелый лорд Эльджин
Слыхали их в рядах своих дружин,
Когда сердца огнем небес горели,
Когда, в руках молитвенник и меч,
Их рать неслась грозой народных сеч
И пряталась под бронею верига.
Но снова вдруг возникла тишина;
У всех душа святынею полна -
Разогнута божественная книга.
               XIV

The priest-like father reads the sacred page,
How Abram was the friend of God on high;
Or Moses bade eternal warfare wage
With Amalek's ungracious progeny;
Or how the royal bard did groaning lie
Beneath the stroke of Heaven's avenging ire;
Or Job's pathetic plaint, and wailing cry;
Or rapt Isaiah's wild, seraphic fire;
Or other holy seers that tune the sacred lyre.
               13

Отец семьи, душой священник сам,
Читает в ней паденье человека,
Как богу был угоден Авраам,
Как Моисей гнал племя Амалека,
Иль страх и плач державного певца
Под грозною десницею творца,
Иль Иова и жалобы, и муки,
Иль дивных арф пророческие звуки,
Когда Исай, восторгами крушим,
Пылал и пел, как тайный серафим.
               XV

Perhaps the Christian volume is the theme,
How guiltless blood for guilty man was shed;
How He, who bore in Heaven the second name,
Had not on earth whereon to lay His head:
How His first followers and servants sped;
The precepts sage they wrote to many a land:
How he, who lone in Patmos banished,
Saw in the sun a mighty angel stand,
And heard great Bab'lon's doom pronounc'd by Heaven's command.
               14

Иль чтенье то Евангелья святое,
Как божий сын снисшел и жил меж нас,
За грешных кровь безгрешного лилась,
На небесах он имя нес второе,
А на земле ему и места нет
Главы склонить. Иль как его завет
Меж градов, сел, народов отдаленных,
Везде проник в посланьях вдохновенных,
Как, заточен, возлюбленный Христом
В Патмосе жил, и ангела с мечом
Он в солнце зрел, внимая от Сиона
И гнев, и суд на гибель Вавилона.
               XVI

Then, kneeling down to Heaven's Eternal King,
The saint, the father, and the husband prays:
Hope "springs exulting on triumphant wing,"*
That thus they all shall meet in future days,
There, ever bask in uncreated rays,
No more to sigh, or shed the bitter tear,
Together hymning their Creator's praise,
In such society, yet still more dear;
While circling Time moves round in an eternal sphere

[* Pope's "Windsor Forest." — R.B.]
               15

Супруг, отец, угодник пред тобой,
Небесный царь, колено преклоняет,
И к небесам торжественно стрелой
С надеждою молитва возлетает:
"Да вместе их творец благословит,
Да в жизни той опять соединит;
И там, в лучах бессмертного сиянья,
Не будет где ни слез, ни воздыханья,
Друг другу мы час от часу милей,
Мы станем петь хвалу любви твоей,
А время течь своей стезею вечной
Кругом миров под властью бесконечной!"
               XVII

Compar'd with this, how poor Religion's pride,
In all the pomp of method, and of art;
When men display to congregations wide
Devotion's ev'ry grace, except the heart!
The Power, incens'd, the pageant will desert,
The pompous strain, the sacerdotal stole;
But haply, in some cottage far apart,
May hear, well-pleas'd, the language of the soul;
And in His Book of Life the inmates poor enroll.
               16

Стремленье дум покорных и святых,
Сей набожный восторг людей простых-
Его не тмят обряд и блеск служенья,
Ни тонкий вкус пленительного пенья:
Кто зрит сердца, тот в благости своей
Равно царю и нищему внимает,
Под бедный кров от пышных алтарей
Он в хижину к молящим низлетает,
И благодать по вере им дана,
И вписаны на небе имена.
               XVIII

Then homeward all take off their sev'ral way;
The youngling cottagers retire to rest:
The parent-pair their secret homage pay,
And proffer up to Heaven the warm request,
That he who stills the raven's clam'rous nest,
And decks the lily fair in flow'ry pride,
Would, in the way His wisdom sees the best,
For them and for their little ones provide;
But chiefly, in their hearts with grace divine preside.
               17

Час тихий сна меж тем уж приближался
И все идут на сладостный покой;
Простясь, вздохнул счастливец молодой;
Отец один с хозяйкою остался,
И долго он еще наедине
Молил творца в умильной тишине,
Чтоб тот, кто птиц и греет и питает,
Кто в нежный блеск лилею одевает,
Чтоб он, господь, во всем с семьей его
Всегда творил свою святую волю,
Как хочет сам, благословил их долю;
Лишь он просить дерзает одного,
Чтоб все они закон его хранили,
Всевышнего боялись и любили.
               XIX

From scenes like these, old Scotia's grandeur springs,
That makes her lov'd at home, rever'd abroad:
Princes and lords are but the breath of kings,
"An honest man's the noblest work of God;"
And certes, in fair virtue's heavenly road,
The cottage leaves the palace far behind;
What is a lordling's pomp? a cumbrous load,
Disguising oft the wretch of human kind,
Studied in arts of hell, in wickedness refin'd!
               18

Так сельский бард своих родных полей
Оставил нам семейное преданье.
Цари творят богатых и князей, -
Муж праведный есть лучшее созданье
Творца миров; и память старины,
Любовь семейств, отцовские уставы,
Блаженство, честь той дикой стороны
Еще хранят в ней доблестные нравы.
О, как певцу Шотландия мила!
Как молит он, чтоб родина цвела,
Да благодать небес над нею льется,
Сынов ее парок да не коснется,
Да в их груди течет Валлиса кровь,
И дух его, и к родине любовь
Пылают в них, и ангелом незримым
Да веет он над островом любимым!..
               XX

O Scotia! my dear, my native soil!
For whom my warmest wish to Heaven is sent,
Long may thy hardy sons of rustic toil
Be blest with health, and peace, and sweet content!
And O! may Heaven their simple lives prevent
From luxury's contagion, weak and vile!
Then howe'er crowns and coronets be rent,
A virtuous populace may rise the while,
And stand a wall of fire around their much-lov'd isle.
               XXI

O Thou! who pour'd the patriotic tide,
That stream'd thro' Wallace's undaunted heart,
Who dar'd to nobly stem tyrannic pride,
Or nobly die, the second glorious part:
(The patriot's God peculiarly thou art,
His friend, inspirer, guardian, and reward!)
O never, never Scotia's realm desert;
But still the patriot, and the patriot-bard
In bright succession raise, her ornament and guard!
               19

А я к тебе, к тебе взываю я,
Святая Русь, о наша мать-земля!
Цвети, цвети, страна моя родная!
Меж царств земных, как пальма молодая,
Цвети во всем, и в доле золотой
Счастлива будь, и счастье лей рекой!
Страна сердец, и дум, и дел высоких!
О, как гремят везде в краях далеких
Твоих дружин и флотов чудеса
И русских дев стыдливая краса!
Верна царям и верою хранима,
Врагу страшна, сама неустрашима,
Да будут честь и нравов простота
И совести народной чистота
Всегда твоей и славой, и отрадой,
И огненной кругом тебя оградой,
И пред тобой исчезнет тень веков
При звуке струн восторженных певцов!
Переводчик: 
Козлов Иван Иванович

Поиск по сайту

Уильям Крук, У.Х.Д. Роуз
Говорящий Дрозд и другие сказки из Индии
Скачать, читать
Джон Эйкин, Анна-Летиция Барбо
Странствия души Индура
Скачать, читать
Джон Локвуд Киплинг
Животный мир Индии и человек
Скачать, читать